Ово издање по први пут допоси редигован текст више пута објављиваног превода овог класичног дела савременог пра-вославног богословља. Приликом редактуре, текст превода јс дстаљно упоређен са енглеским изворником и саображен оригиналном тексту. Исправљен је знатан број материјалних грешака.

Са благословом Његовог преосвештенства Енископа шумадијског Г. Јована

Крагујевац 2020. год.

ВЕЛИКИ ПОСТ – ПУТ КА ВАСКРСУ

Велики пост какав данас познајемо плод је дугог и изузетно комиликованог историјског развоја, чији сви аспекти нису довољно проучени. На многа питања још није дат одговор и предстоји да се уради још много посла, и то не само у погледу споредних детаља. Дајемо кратак резиме основних података.
Установљено је да је средином другог века Црква познавала само један кратак пост уочи годишње прославе Васкрса, али и тај пост је различито држан у различитим областима. Св. Иринеј Лионски, говорећи о расправама о Пасхи, пише да се расправља „не само о дану, него и о начину поста. Неки мисле да треба да посте један дан, други два, неки чак и више. Неки рачунају свој дан четрдесет сати, дан и ноћ. Ове разлике у начину држања поста нису настале у наше време, већ много раније, још у време наших претходника“ (цитирано по: Јевсевије, Црквена асторија, 5, 24, 12; уп. такође: Иполит Римски, Апостопско предање 2, 20, 2-9; 21, 1-5; Тертулијан, О крштењу, 19). Век доцније имамо податке да је пост пред Васкрс продужен, барем у неким областима, на недељу дана („Страсна седмица“ по нашој терминологији). Тако, у Апостолској дидаскачији читамо: „… стога треба да постиш у дане Пасхе од другог дана седмице (тј. од нонедељка) и живећеш само на хлебу, соли и води до деветог часа, и то до петог дана (тј. четвртка)… Али, у петак и суботу пости потпуно и ништа немој да окусиш“ (изд. К. N. Soppopu, 1929, сгр. 189). Затим, „нажалост, следи празнина од око три четвртине столећа…