Целокупан дневник оца Александра Шмемана у три тома

Његов син Сергеј Шмеман пише: "После упокојења протопрезвитера Александра Шмемана, у столу његовог кабинета на Академији св. Владимира, пронађено је осам свезака исписаних његовом руком.

Овај дневник отац Александар је водио, уз краће прекиде, од 1973. године до почетка последње болести. Писао га је на руском, родном језику свог детињства проведеног у "руском Паризу". Иако је написан током последњих десет година, дневник обухвата цео живот оца Александра.

Он пише о детињству и младости у Паризу: о љубави према поезији коју му је усадио управник руске војне школе (кадетског корпуса) Римски-Корсаков; о болести која га је подстакла на размишљање о смрти и вечности, о свом везивању за Цркву... [...] Пише о трагичном сукобу са оцем Георгијем Флоровским, о старијим колегама као што су Сергеј Верховској и Николај Арсењев, о свом пријатељу и наследнику на месту декана, оцу Јовану Мајендорфу, о студентима који су постали његове колеге на академији - оцу Томи Хопку, Дејвиду Дрилоку, оцу Павлу Лазору, Џону Ериксону, Констанцији Тарасар".