Издавачка установа Епархије шумадијскe добила је име по најзначајнијем манастиру у Епархији и основана је 1978. године по благослову тадашњег архијереја – Епископа шумадијског др Саве. Током четвородеценијског постојања и рада објављено је око 300 књига, од којих многе представљају издавачке подухвате, како у оквиру црквене публицистике, тако и у националним размерама. По благослову Епископа шумадијског Господина Јована, Издавачка установа Каленић наставила је са изузетно успешном издавачком продукцијом у време његовог архипастирског рада, остављајући значајан траг у нашој богословској науци.

Део књига, откупљен је на конкурсу Министарства културе Републике Србије за попуњавање фондова у националној библиотечкој мрежи. Током четрдесет година постојања, Издавачка установа Епархије шумадијске данас је лидер у црквеном издаваштву. Вођењем рачуна о сваком сегменту продукције, почев од квалитетних превода, врхунске, професионалне обраде текста, те коришћењем најсавременијих технологија како припреме, дизајна и штампе, тако и промоције (штампање ексклузивних каталога, памфлета, плаката, промоције и електронске, видео презентације), померамо постојеће стандарде у црквеној публицистици и стварамо нове.

Часопис

Каленић је основан 1978. године благословом Епископа шумадијског др Саве (Вуковића). Од тада, непрекидно излази шест пута годишње.

Први главни и одговорни уредник био је протојереј ставрофор Драгослав Степковић (1978-2004). Од 2004. године главни и одговорни уредник је протојереј Никола Миловић.

У Каленићу се пре свега објављују текстови који прате црквени живот у Шумадијској епархији – Живу Цркву Христову.

Важан део у часопису припада теологији, пре свега светоотачким списима. Објављују се и чланци значајних савремених теолога.

Историја Цркве, као и историја Српске православне цркве, односно историја Цркве у Шумадијској епархији важан је уређивачки сегмент Каленића.

Овај часопис са посебном пажњом прати црквену уметност, односно однос Цркве и културе.

У Каленићу се често објављују прикази важних књига из области богословља.

Заступљене су и фотографије које илуструју најважније догађаје из црквеног живота у шумадијској епархији.

Лист у сваком броју има Дечију страну.