Menu
Your Cart

Тумачење друге посланице светог апостола Павла Солуњанима - Свети Теофан Затворник

Тумачење друге посланице светог апостола Павла Солуњанима - Свети Теофан Затворник
Ново
Тумачење друге посланице светог апостола Павла Солуњанима - Свети Теофан Затворник
400,00 RSD
  • Стање: На стању
  • Шифра: 7144
  • Тежина: 300.00 gr
  • Димензије: 25.00cm x 17.00cm x 1.00cm
Погледано: 29

Глава1, стих 1 и 2. Павле и Силуан и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу нашему и Госноду Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

Овај наслов и поздрав су слични са насловом и поздравом прве посланице Солуњанима. Онај који жели може прочитати оно што је речено у тумачењу те посланице на ове стихове. Овде додајемо само неколико примедби наших тумача, који они поред тога чине на неке изразе.

Павле, Силуан и Тимотеј. Овим поновним сапостављањем својих сарадника у ред са собом, свети Апостол даје до знања да се и ова посланица пише у истом духу и у истим околностима као и претходна. Из овога се, поред историјских разматрања, може оправдано закључити да она није писана много после прве.

У Богу Оцу нашем и Господу Исусу Христу. Ако се ове речи повежу са поздравом, онда ће бити: поздрављамо Цркву Солунску у име, по милости Бога Оца и Господа Исуса Христа. Тако блажени Теодорит: ,,Израз у Богу Оцу је сличан ономе што и ми пишемо у писмима, јер и ми обично дописујемо: томе и томе желим да се радује у Господу.“

А ако се оне односе на речи: Цркви Солунској, онда ће се оне односити на дух ове Цркве, да она није сабрана у некакво туђе име, већ у име Бога Оца и Господа Исуса Христа. „Јер има и цркви које нису у Оцу и Сину, као што су цркве јелинске и јеретичке“ (Екуменије). Јудејци могу говорити да је њихова синагога  у име Бога, али она није у име Бога Оца, тим више ни у име Господа Исуса Христа; зато и јесте ништа. Сва истинска добра силазе ка нама по милости Бога Оца кроз Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег оваплоћеног. Зато, они који се не сабирају у њихово име, узалуд се сабирају: у њима нема истине, они не иду путем Божијим и нису причасни благодатним обећањима. Рећи: „Цркве у Богу Оцу и Господу Исусу Христу,“ исто је што и казати: истински хришћанске Цркве, јер то значи исто што и рећи: Цркве које се сабирају и настављају да постоје по благодати Бога Оца и Господа Исуса Христа, то јест Цркве, које је усиновио Себи Бог, Отац верујућих, и које је Господ Исус Христос, началник вере наше и Спаситељ душа, призвао вери, живо сјединио са Собом у крштењу, приопштио Своме телу, или телом Својим сачинио, и Духом Светим преиспунио. Међутим, само она Црква и јесте истински хришћанска Црква, која је у Богу Оцу кроз Господа нашег Исуса Христа. Истински хришћанин се познаје по томе што јесте у Богу Оцу, по благодати усиновљења, и ако је са Исусом Христом Сином Божијим сједињен, као уд са Својом главом, и ако је преиспуњен и руководи се Духом Светим. Нека памти свако да је кроз крштење постао син Божији, уд Христов, станиште Духа Светог, и памтећи ово, нека држи на савести да треба да живи као усиновљеник Божији, и да дејствује свагда у Духу Светом, или да се у свему Њиме руководи.

Благодат вам. „Велики део људи све чини и предузима са тим циљем, да би себи заслужио наклоност и начелника и оних који уживају већу почаст од њих, и они високо цене ову наклоност и сматрају себе срећнима, када достижу оно што су желели. Међутим, ако је тако важно за човека да заслужи наклоност себи сличних људи, онда какву вредност треба да има за нас то, када се ми удостојавамо Божије благодати? Управо због тога Апостол увек на почетку својих посланица ставља добре жеље благодати и моли се за то Богу“ (Златоуст).

Благодат вам и мир. “Када некога Бог облагодати, тада за њега нема ничег неподношљивог, и све се лако подноси и преживљава. Зато блажени Павле, знајући колико је благодат велико добро у животу, управо њу молитвено жели Солуњанима, јер чим она буде присутна у њима, онда неће осећати тежину искушења, него ће још и миром Божијим наслађујући се, остати непостидни и спокојни. Он им говори и о благодати, још и због тога да би се они, ако им се приближе искушења, подсетивши се на благодат којом су спасени, утешили и окрепили у духу, раније добијеним скупоценим добрима, не очајавајући при сусрету са искушењима и безвредним лишавањима“ (Теофилакт); или (као свети Златоуст) ради тога „да они, подсетивши се благодати Божије, којом су спасени од великих зала, не би запали у униније, подвргавајући се мањима; него да би у њој налазили утеху за себе.“

Од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Нека нико не мисли сходно овоме, да је код Апостола тобоже таква мисао, да Бог јесте Отац наш и Господа Исуса Христа. Ове речи Апостола не би требало да наводе на ово, већ на то да су Бог Отац и Господ Исус Христос равноправни и равновласни. Он као да каже: од Бога, Који је Отац наш, и од Исуса Христа, Који је Господ наш. Речи: Бог и Господ  указују на Јединствену Божанску природу у Оцу и Сину. У посланици Тимотеју тако и стоји: од Бога Оца нашег и Христа Исуса Господа нашег, то ест, од Христа Исуса, Који јесте Господ наш и Бог. Блажени Теодорит пише: „Овде нас је Апостол научио и истој части Оца и Сина, јер оекавши: у Богу Оцу нашем, додао је: и Господу Исусу Христу, и опет лосле речи: од Бога Оца нашег, додао: и Господа Исуса Христа, зато што нам се једна иста добра дају Оцем и Сином.“

Напишите рецензију

Молимо Вас пријавите се или се региструјте да бисте написали рецензију.