Евагрије Понтијски и православна аскетска традиција отаца из Газе (Варсануфија Великог, Јована Пророка и Aвве Доротеја)

На почетку треба истаћи да у савременој богословској науци не постоји монографија која се дубоко и аналитички бави темом овог доктората. Ова дисертација је прва монографија која има за циљ да шире објасни везу између аскетског учења Евагрија Понтијског и тројице Гаских отаца из VI века Варсануфија Великог1, Јована Пророка и Авве Доротеја. Досадашњи научни радови су обрађивали ову тему само површно. Због тога се у савременој библиографији јавља потреба за оваквом дисертацијом.

Као што је познато, Евагрије Понтијски и данас важи за оспораваног црквеног писца. Био је први учени Јелин који се током IV века замонашио у египатској пустињи. Такође, био је ученик великих Кападокијских отаца и заштитник православног учења на Другом васељенском сабору у Константинопољу, али и ватрени оригениста. Био је генијалан и плодоносан писац и надалеко познат подвижник. Подвизавао се у Египатској пустињи од 383. године до свог упокојења, 400. године. Био је ученик Светог Макарија Египатског и Светог Макарија Александријца. Будући да се најпре подвизавао у Нитрији, потом у Келијама и, на крају, близу Скита, стекао је веома дубоко искуство подвижничког живота тадашњег монапггва Египатске пустиње.

После Евагријевог упокојења, нека његова дела су била осуђена саборским одлукама, а касније је уследила и његова лична осуда. Ти саборски осуђени списи су збрисани са простора Православне Цркве, међутим, сачували су се код антихалкидонаца посебно на сиријском језику. Списатељски труд Евагрија Понтијског ипак није остао бескористан, јер је Православна Црква препознала многе елементе његовог учења као душекорисне. Због тога су нека његова дела сачувана под именом других писаца, чија личност, што се тиче православног учења, никада није подлегала сумњи (нпр. Светог Нила Синаита).