Мој животни пут са оцем Александром, Радост служења - Јулијана Шмеман

Пролог
Деца ме задиркују како сам преоптерећена тиме да ствари треба решавати што пре, по могућству јуче.
Да сам имала више времена, можда би ме сећање боље послужило, али желела сам да ви, моја деца, унуци, прауници, рођаци и пријатељи, прочитате ове мемоаре док са још са вама.
Када имате година колико ја и очекујете да бисте сваког тренутка могли напустити овај свет, последње што желите је да вас смрт затекне са недовршеним задатком.
Сваки нови дан доживљавам као благослов. Свако јутро сам срећна што ми је дат још један дан живота. У мом узрасту тело ме плако издаје, али ипак ми се посрећило више него многима.
Волим да живим!

Јулијана Шмеман

Монтреал, јун 2006.