Служење и сведочење протојереја Љубисава Д. Поповића (1881-1966)

О томе да је ерпска историја пребогата догађајима и личностима које су те догађаје креирали тако да се после њих стање у српској држави и Цркви мењало, некад на боље, али некад и на горе, говори и повест о свештенику Љубисаву Д. Поповићу који је био свештенослужитељ, шеф кабинета Митрополита београдског, а затим и Патријарха српског, председник Духовног суда, чиновник и начелник Министарства вера и правде, али и учитељ, увек пријатан и вољен у срединама у којима је радио и живео. Прича о њему има историграфске, агиографске, епистоларне и мемоарске елементе и као таква заслужује да буде одређена као опис живота протојереја Љубисава Д. Поповића у ширем историјском контексту, тако да ће његов живот бити приказан у светлу веома важних локалних и свет-ских догађаја, у којима је и сам посредно или непосредно учествовао.

Пет стотина година пре рођења протојереја Љубисава Поповића, када је српским земљама владао кнез Лазар Хребељановић, протин родни крај се помиње по први пут у писаним документима. Тачније, насеље Копривница први пут је именовано у повељи поменутог српског кнеза, а затим се и 1704. године у путопису Јеротија Рачанина први пут јавља Багрдан као насеље на Цариградском друму. Река Осаоница спаја ова насеља, Копривницу у јагодинској и Деву Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији. Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви, јер су и Копривница и Багрдан задржали своје име, одвојено гробље и посебне сеоске славе.