Цртице из дневника - Јован Пустињски

У Православној Цркви икона заузима истакнуто место. Будући да је икона помоћно средство молитве и саставни део богослужења, она стоји са Црквом у нераздвојној свези живога јединства. Фреске и мозаици „граде“ простор од светлости и лица...

За Св. Јована Дамаскина икона је „књига за неписменог“: „Што је књига за образованог, то је икона за неписменог; и пгго је реч за ухо, то је икона за око“ (Одбрана икона, 1, 17).

Победа над јереси иконоборства јесте, уствари, победа над свим претходним христолошким јересима.

Икона није пука „илустрација“ неке религијске теме, већ насликано богомислије.

Богословско сагледање укључује у себе и естетску перспективу. Икона отвара видик ка Богу: као сагледање које се темељи на Богопознању, она је, истовремено, и сличност са оним што се на њој приказује и парадигма виђенога.

Као виђење онога што је невидљиво, икона омогућава погпед ка надсветовној стварности, ка бесконачности онога пгго је нестворено, ка којој води оно што је створено и коначно. Она омогућава потед ка ономе пгго је видљиво, до кога се стиже путем онога што је видљиво.

У овом светлу виђена, икона је израз радосне вести и изједначава се са записаним Јеванђељима.

Страна: 166
Повез: Мек
Писмо: Ћирилица
Година издавања: 2017.