Траговима писма - Родољуб С. Кубат

Свето писмо је књига која је још од почетка Цркве – најпре као Стари Савез, а потом и Нови – надахњивала веру и усмеравала разум хришћанских мислилаца и теолога. За Писмо се може рећи да представља најдубљи израз самосвести Цркве, и основни коректив у богослужењу, догматској теологији, аскези, канонској традицији, иконографији итд. припадало је Писму. Немерив је и непроцењив њихов значај у свакодневном животу верујућих људи. То исто може се рећи за целокупну светску културу, било да се ради о философији, уметности, књижевности, музици или праву. Стално и изнова Писмо је извор животног надахнућа и оквир разумевања најдубљих димензија живота. Ипак, за дубље разумевање Писма потребно је, поред уобичајеног читања, уложити додатан напор у жељи да се оно боље разуме. Разумевање Писма је непрестано трагање за Речи Божијом, коју је он саопштио преко пророка и апостола, а Црква је препознала као своје Свете списе. Разумевање смисла живота, и осмишљавање смисла, као орјентационог знака на путу разумевања смисла, сликовито се може исказати: то је ход траговима Писма.