Еутаназија из православне песпективе

Мултидисциплинарни пруступ проблему. 

Приредио и превео са грчког Драган Поповић

Еутаназија (εύθανασία) сложена грчка реч, која се састоји из речи (εύ) добар и смрт (θάνατος). У свом оригиналном значењу односи се на славну, срећну и безболну смрт. Међународна заједница је усвојила овај термин мењајући његово изворно и дајући му сасвим ново значење: усмрћивање људи који су оболели од озбиљних и неизлечивих болести или стања, услед чега је њихов живот постао изузетно непријатан или неподношљив.

У својој практичној примени еутаназија се појављује у различитим облицима. Под активном или позитивном еутаназијом подразумева се она која се врши када постоји непосредна интервенција (лекара) која доводи до смрти (пацијента), док је пасивна или негативна у случајевима када није примењивана или је обустављена фармаколошка и/или технолошка подршка пацијеновом животу, што је за директну последицу имало његову смрт. У концепт еутаназије се чак сврстава и потпомогнуто самоубиство, медицинским средствима или не, дакле, обезбеђивање супстанци и средстава којима ће особа лично ставити тачку на свој живот, као и намерно давање превелике дозе лекова пацијенту, чиме ће се услед њиховог претераног дејства убрзати време његове смрти. У свим њеним облицима, еутаназија је окарактерисана као жељена када је захтевана од стране пацијента, а нежељена када је извршена без његове сагласности, или против његове воље. Међутим, треба напоменути и то да границе између активне и пасивне еутаназије нису увек или јасне или транспарентне.  Поред тога, сви облици еутаназије доводе до истог резултата, који представља скраћење људског живота...

Страна 228
Писмо: Ћирилица