Теодор, Љубивоје Стојановић

Сваки човек велика је тајна, не само другима већ и самом себи. То може бити добро само онда ако се живот промишља одговорно. Али ако све остане у равни сурових закључака једних о другима, настаје проблем, пошто се свако труди да буде нерешива загонетка, немајући у себи жељу да упозна друге и њима се представи на прави начин. Неповерење и неискреност постају једине меродавне одреднице, а идеолошка припадност непремосгива препрека. Лјуди су, дакле, проблем а не идеологије! У намери да све подреди себи, човек постаје непросвећени припадник - поданик, који у свему другачијем види опасност коју треба уклонити по цену најстраш-нијих прогона и насиља. Сви тада постајемо жртве зловоље, коју пројављујсмо једни према другима умишљајући да тако показујемо принципијелност и оданост идеји. XX век је био век сукоба многих иделогија, две међусобно најсупротстављеније, комунизам и фашизам, посејале су највише људских несрећа. Постоје многе различитости међу њима, али оно што је заједничка карактеристика јесте диктатура у име идеје или расе и елиминација неистомишљеника. То ће се у вековима који долазе доказати и било би добро да та чињеница буде подстицај за боље дане, а не доказни материјал против било кога. Прошло је, не повратило се нигде у свету, посебно не на просторима Балкана. Важно је разумети да су екстремна левица и екстремна десница, у комбинацији са менталитетом балканских народа, обесмислиле и обешчастиле све смислено и у левичарским и у десничарским идеологијама...

Повез: Мек
Страна: 420