Литургички огледи - Александар Петровић Голупцов

Приступајући излагању дела о богослужењу, желели бисмо да одмах прецизније дефинишемо однос литургике према науци црквене старине и разјаснимо право обредног садржаја на пажљиву обраду, нарочито имајући у виду необичан став који у последње време износе извесни делатници наше духовне школе да је литургика тобоже нешто што је случајно наметнуто црквеној археологији и са њом има мало тога заједничког, да се увођење литургичког дела у садржај наше на-уке објашњава уступком претходном клерикалном становишту, традиционалном саставу наше катедре, као и педагошким неспоразумима.

Они се при томе позивају на план и програм црквене археологије у западним школама и на њену овдашњу прераду у облику који је близак историји хришћанске уметности. Међутим, на Западу, а нарочито у протестантској средини, избачен је велики број богословских наука које су актуелне и које уживају општеприхваћено поштовање. Наравно, код њих литургика као наука о богослужењу нема чврсту основу и верски обред, који постоји једва од јуче, изгубио је везу са старохришћанским обредом и заиста са археологијом има мало тога заједничког. Међутим, код нас ствари другачије стоје. Истина, наш савремени црквени обред представља у одређеној мери нову, а у неким својим детаљима временом измењену литургијску форму. Али она у целини сва одише архаизмом старине која је у многим случајевима данас постала слабо разумљива. Затим, није истина да западна наука у хришћанским старинама не познаје литургику. Не говорећи о предавањима из црквене археологије чији су аутори строги протестантски научници, у којима је значајно место посвећено истраживањима древног хришћанског времена за обављање молитве, јутрењу, вечерњу и Литургији, вршењу Светих Тајни и празницима...